Goca Božinovska i dalje je prepuna utisaka sa svadbe svog sina Mirka Šijana i Bojane Rodić.
Pevačica kaže da su je pripreme izmorile, a da je na svadbi najviše bila posvećena unuku Zoranu, koga je čuvala.
– Utisci su se malo slegli. Prošlo je malo više od dve nedelje i još sam pomalo umorna. Psihički napor mi je teži od fizičkog. Sam dan svadbe mi je bio toliko lep, ali one pripreme pre veselja, kićenje i čuda, to me je izmorilo. Sve je sjajno prošlo, ostala sam do četiri ujutru, oni do šest. Tamo su i spavali, Mirko je iznajmio sobu. Najviše sam bila skoncentrisana na svog unuka.
Koji ti je deo bio najemotivniji?
– Kad su Bojanu izveli iz kuće u Titelu. Ona kod nas u kući živi dve godine, a meni je to bilo kao da je tek vodim, bilo je jako emotivno. Posebno kad su pevali onu pesmu o majci i ocu. Tad me je stigla neka tuga što sam sama i što nije sa mnom tu moj pokojni muž i Mirkov tata.
Je l’ bilo i suza?
– Da. Tu mi je bilo malo teško i tu sam zaplakala.
Mirko se venčao u crkvi gde je kršten, a i njegov otac Zoran je tu primio svetu tajnu krštenja.
– Tako je. Baš mi je to bilo teško i emotivno. Ja o tome nisam htela da pričam na svadbi jer bih sigurno zaplakala. Htela sam i da ustanem i da pozdravim sve goste, ali bih počela da pričam o tome i rasplakala bih se.
