– Nadam se da će moj primer poslužiti drugima . Ako bih zbog ičega trebalo da budem rol model, onda neka bude zbog toga ‒ poručio je Sergej za Hello.
Oni su od prvog dana devojčice gledali kao svoju biološku decu, ali nisu imali dilemu treba li im reći istinu.
– Problem i barijera kod svih ljudi je strah od toga šta će biti kad deca saznaju da su usvojena. Moje ćerke znaju da su usvojene. Pričao sam im kako postoji neka škola za decu gde smo mi došli, a one su rekle: ‘Pa, gde ste vi do sada’ – otkrio je muzičar.
– Kad smo dobili Milu, rekli smo joj: ‘Mi smo sa sekom došli u tu školu, tražili te, a ti si digla ruku i rekla evo me“. Moraš pronaći način na koji ćeš najslikovitije preneti. Ljudi od te priče uvek prave bauka, čekaju do 18. godine i slično, a ne treba tako.
Sergej je otkrio i da su on i njegova supruga imali veliku podršku okoline. To JE mnogo olakšalo njihovu odluku o usvajanju dece.
– Kristinina i moja jedina želja od prvog dana zajedničkog života bila je porodica, dugo smo čekali na to. Želeli smo da postanemo roditelji, da budemo srećni i da usrećimo. Naišli smo na veliku podršku roditelja i prijatelja, a u takvim trenucima, kada čovek donosi velike odluke, svaka podrška puno znači – priznao je Sergej, i dodao:
– Važno je pobediti predrasude i mentalitet ovog podneblja koji nas usporava i vuče natrag. Smatram da roditelj nije samo ona koji dete donese na svet, nego onaj koji ga odgaja, brine o njemu, neizmerno ga i bezuslovno voli.
