Vrtoglavica je sve češća pojava u društvu, uzroka može biti mnogo, a neurolog Sunčica Mitrović otkrila je koji su najčešći razlozi ovog oboljenja.
– Periferna obično ima nagli početak sa jako izraženim tegobama kao što su nestabilnost, mučnina, povraćanje, koje se pogoršavaju pokretanjem glave. Napadi mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Kao kod benigne položajne vrtoglavice (BPPV), ili nekoliko sati ili dana, kao kod Menijerove bolesti ili upale vestibularnog živca – kaže dr.
BPPV je najčešći uzrok periferne vrtoglavice (43%), javlja se obično između 50. i 70. godine i duplo češće kod žena.
PROBLEM U BROJKAMA
– javlja se kod 20-30% pacijenata opšte populacije
– najčešće kod starijih od 75 godina
– češće kod žena
– čak kod 80% obolelih vrtoglavica se ponavlja
– kod 19-41% slučajeva vrtoglavica remeti obavljanje uobičajenih dnevnih aktivnosti
– može biti periferna ili centralna, u zavisnosti od uzroka
– Nastaje usled nakupljanja kalcijuma u polukružnim kanalićima unutrašnjeg uha. Vrtoglavica se obično javlja tokom noći ili ujutru prilikom ustajanja iz kreveta, tj. s promenom položaja glave. Reč je o potpuno benignom poremećaju. Dijagnoza se postavlja pomoću specifičnih testova koje sprovodi otorinolaringolog- rekla je.
Ako vrtoglavica traje nekoliko sati ili dana, uz povraćanje, mučnine, zujanje u ušima, smanjen sluh, treba razmišljati o Menijerovoj bolesti.
– Obično je reč o sporadičnim slučajevima, ali su u literaturi opisani i nasledni. Viđa se i kod različitih autoimunih, virusnih, metaboličkih, traumatskih i alergijskih stanja – ističe dr Mitrović.
Neurolog navodi da je osim simptomatske terapije u primeni i specifična (kortikosteroidi, betahistini, blokatori beta adrenergičkih receptora, diuretici i vazodilatatori).
Uzrok vrtoglavici može biti i upala tzv. vestibularnog živca (zadužen za poruku o ravnoteži i položaju glave iz unutrašnjeg uha do mozga).
– Obično joj prethodi virusna infekcija (često virusom herpes simpleks tip 1), a antivirusni lekovi nemaju efekta. Skorašnja virusna infekcija gornjih disajnih može ukazati na ovu dijagnozu – objašnjava dr Mitrović. Ona dodaje da posebno treba istaći toksične vestibulopatije (oštećenje čula koje reguliše ravnotežu). Njih uzrokuju alkohol ili lekovi (aminoglikozidni antibiotici, salicilati, kinini, cisplatin).
EPLIJEV MANEVAR
Eplijev manevar ili repozicioni manevar koristi se za lečenje BPPV, a reč je zahvatu kojim se mikrokristali, koji su dospeli u polukružni ušni kanal, izbacuju i to tako što se glava pacijenta zabacuje unazad pod određenim uglom.
– Ovaj manevar efikasan je kod 50-90% bolesnika pri prvom, a kod svih pri ponovljenom pokušaju. Ali ga ne treba sprovoditi kod pacijenata s bolestima vrata i kičme, suženjem karotidnih arterija i kod teških srčanih bolesnika – kaže dr Mitrović i dodaje da se kao neželjeni efekat mogu javiti mučnina i povraćanje.
A ako nemate „sreće“ da ste našli i rešili uzrok svojih muka, može se desiti da je u pitanju psihogena vrtoglavica, koja traje nedeljama, mesecima, pa čak i godinama, navodi dr Mitrović, a sve dijagnostičke pretrage su uredne.
Sve ovo do sada je bila benigna priča. Problem je tek ako je reč o centralnoj vrtoglavici koju prouzrokuje oštećenje strukture CNS – moždani udar, migrena, multipla skleroza, tumori, epileptični napadi…
– U kliničkoj praksi pokazalo se da što duže simptomi bolesti traju, veća je verovatnoća da je reč o centralnoj vrtoglavici, na koju ukazuje i to da pored vrtoglavice postoje pridruženi znaci neurološkog oštećenja – otežan govor, izmena stanja svesti, slabost ruke ili noge, „duple slike“, oslabljen sluh, otežano gutanje… Vrtoglavicu uvek treba shvatiti kao urgentno stanje, čak i ako se javlja kao jedini simptom, bez pridruženih znakova oštećenja CNS. Posledice neadekvatnog dijagnostičkog i terapijskog sagledavanja vrtoglavice centralnog porekla mogu ostaviti trajni invaliditet ili imati fatalni ishod – naglašava dr Mitrović za Kurir.
DA SE NE POMEŠA
Neurolog pri susretu s pacijentom koji se žali na vrtoglavicu treba da utvrdi da li on zaista ima vertigo ili neki drugi poremećaj – nizak krvni pritisak pri ustajanju, malokrvnost, toksičnost nekih lekova…
– Stručno uzeti podaci o početku i razvoju bolesti mogu čak u tri od četiri slučaja pacijenata s vrtoglavicom ukazati na dijagnozu – navodi dr Mitrović.
DIJAGNOSTIČKE PROCEDURE
– skener glave (endokranijuma)
– magnetna rezonanca glave sa angiografijom (snimanje krvnih sudova)
– kolor dopler krvnih sudova vrata
Čestiti slala poruke mrtvom ocu, pa dobila odgovor!
